Новогодишњи сплет околности

                                                     Пролог

Ово није блог за обичне људе. Ово је бунтовни блог. Ово је панк блог. Ово је новогодишњи блог. Блог  писан криком. Овај блог нема слика има добре музике. Неће Вас оставити равнодушеним. Само храбри ће га прочитати до краја. Гарантујем да Ви нисте међу њима.

                                                        Увод

Дуго мозгајући који је то догађај обележио моју 2015-у годину. Било је заиста сјајних тренутака, путовања, фестивала, концерата, личних догађаја.

Али шта је оно што је направило разлику у 2015-ој години. Шта је то оставило специфичан отисак. Мозак одједном реагује ...  Одговор је шабачки бенд ГОБЛИНИ....

                                             Србија 1992-93...

Рат. Санкције. Рестрикције. Беда. Милошевић. Криминал,  На власти су социјалисти и Јул Ивица Дачић, Шешељ, Вучић, Николић  и дугачка листа  метузалема.  Од музичког репертоара  масовно тровање турбо фолк музиком који се емитовао на Пинк-у  мала телевизија малог јуловца и криминалца Жељка Митровића.

Шабац 1992/93.. Све више избеглица, ратних инвалида који су заузели шабачке улице. Непрекидне колоне сваки дан су тих година прелазили реку Саву да би спасили животе. Шабац је била први град у који су стизали из Босне и Хрватске. Међу избеглицама су били Ален Јовановић и Влада Кокотовић избеглице из Карловца.

У Шапцу је у то време све више кафана радило. Биле су крцате. Њима су владали шабачки цигани Љуба Аличић и Шабан Шаулић. Понегде се могле чути и четничке- велико српске песме, где су брадати и мусави четници величали злочине. Поред таквог музичког тровања.  Ален и Влада упознају Голуба и настаје панк бенд Гоблини, Из малог Шапца где у то време такво нешто није било могло замисливо. Момци узимају гитаре и крећу у свој музички поход, обраћају се малој одабраној публици , грађанској која није имала где да избегне.

                                                                      

                                              Шабац 2001/2005

Постоје градови у коме се родите,  а никада их не заволите, никада се не сједините са тим градом . Таквих људи је мало. Један од тих сам ја. Никада свој родни град нисам прихватио као свој. Једноставно гледао сам га и гледам га само као полазну и пролазну станицу. Између мене и њега нема љубави нити ће је бити али се поштујемо, јавимо се једном другом у пролазу.

И као што кажу у овој песми.....

                                                               Град је тако тужан, а ти си с'оне стране.
                                                               Овде су куће тако ружне,
                                                               О како бих волео да си ту!

У Шабац сам се доселио сасвим случајем. Студирао и провео своје најлепше године. Упознао сјајне људе.  И могу рећи да смо се разумели јако добро и поштовали и мало смо се заволели. Сваки крај је тужан, разлаз са Шапцем је био тужан. Цео град је причао о њима о Гоблинима, а ја нисам имао прилике да их чујем, јер се бенд разишао, нису се распали него је свако кренуо својим животним обавезама....

                                                                           

                                        Вршац 2015

Фебруар месец. Док сам стојао за шанком у локалној кафани у овој вароши, и док је млади локални панк банд покушавао да састави неки акорд где им баш није полазило за руком и отпева неки комерцијални хит, онако већ када су ми очи биле на пола копља и када сам већ кренуо ка излазу. И онда.. су се зачуле те речи, речи алхемије, речи које су у том тренутку зауставили земљу и свет око мене...

                                                                 То од чега бежиш ти,

                                                                           

                                                                То се не лечи то се побеђује...

Неверујући својим ушима, очима, телом шта сам чуо. Ујутро  проверавајући да ли сам ја то добро чуо или је то био само сан. Таква песма код нас не може да се напише. Непостоји такве јаке речи које могу да погоде дубинске структуре емоција. Схватам  да постоје разни попо рок бендови, које су оно више комерцијала и песме су им тоалет папир за брисање суза, већ 20+ година...

Гугл је одмах избацио песму и отворио пандорину кутију. Гоблини су од тада постали мој   алхемичарски бенд. Претварали су моје емоције у стварност, то до тада нико и никада није радио...Уследио је поздрав сунцу....

                                                                              У сновима живиш,
                                                                                Реалност боли,
                                                                                Зашто су гори
                                                                                 од тебе бољи

                                                            Сад си слободна и сад си нестварна,
                                                            Сретан пут, ти можеш све,
                                                            Ја сам нестваран,
                                                            Ноћу немаран,
                                                           Дању уморан...

                                                                             Концерти 2015...

Гоблини су мају месецу гостовали у Вршцу у Дома омладине. Обавеза је била да се појавим и нисам се покајао. Чим су изашли на бину одмах су почели да прже..Кроз тело су пролазили жмарци, осећај као спуштање низ стену..И њих и мене је водио далеки  пут и они  и ја смо били у магновењу...

Уследио је Август и Врњачка Бања и ЛовеФест. Стајеџ је био крцат. Енергија на 100 вати...Излазе на бину чује се Врисак из масе и повици "Гоблини, Гоблини". Пале се рефлектори и маса пад у транс, осећај не описив. Само чујеш Голуба "Добро вече добри људи, Добро Вече ЛовеФест"..Настаје лудница. Схватам у једном тренутку да сам окружен људима старости од 17-25 година све песме од Гоблина знају. Све од речи до речи. И то из срца. Ако узмемо да Гоблине готово и нема у медијима, да је панк рок музика негде на ђубришту у Србији..Схватиш да постоји још увек једна здрава бунтовна грађанска  Србија коју нису захватиле метастазе рака овог друштва. Које нису појели мољци.

И онда схватиш да су то  деца из комшилука....

                                                          Ми смо они који се празним речима не купују,

                                                           Ми смо они који не трпе,

                                                          И зато увек најебу

Србија 2015.

Пробудио сам се. Средина је недеље. Децембар месец. Магла је напољу.

Живим у Србији. У Варош где нема људи, догађаја, друштвеног живота  где је све сиво. Стварно сивило.

Свет је отиша дођавола, а камоли ми.

Ако има посла бесмислен је, слабо плаћен, ради се робовски.

Ако нема посла схватиш да ниси члан партије,  не улизујеш се, мислиш својом главом, можда си један од ретких који схвата да је то разумски и достојанствено. 

Власт је ужас. Радикали са социјалистима на челу државе са тајкунима који крчме ово мало државе.

Опозиција је жалосна туга. Безидејна, растурена на парчиће група криминалаца која се обогатила преко ноћи. 

Перспектива је нула овде. Схватиш да је исто срање као и 92-ге године са почетка блога.

Али опет, схватиш мора да се бориш. Мораш. Видео сам хиљаде младих људих који су спремни на отпор, на бунт, на промену система. Мало је њих видело, али ја сам је видео, видео сам грађанску Србију у 2015-ој години. Што је невидљиво, треба Вам микоскроп да је видите.

Долази тихо и неуметно. Сада заузима положаје, не сме бити тренутак као пети октобар, већ се спрема за дуже стазе. Победиће кад тад грађанска, проевропска, високообразована Србија. Слине, Бате, Зоке, Бабиће Ивице, Марице, Николиће, Митровиће, Ријалити емисије, старлете , криминлаце из 90-их којих су довели на мале екране  морамо све комплет послати на ђубриште историје где им је место заједно. Никада нам се више непоновили.

А то знам да ће се догодити јер нас има, ИМА НАС ГОМИЛА!!!

П.С. Борите се будите оно што јесте не оно што други желе. 

Не дозволите да од Вас праве послушне зомбије. Слушајте себе и своје осећаје. Слушајте добру музику. Путујте. Сањајте, Маштајте. Остварите Ваше снове и што више будите насмејани. 

Срећна Нова Година!

Зубин Поток- Планина Мокра Гора 2015

                                                   

                                                      Захвалнице

Организација трке и планинарење је билo на врхунском нивоу. Овом приликом захвалио бих се  Драгани Рајбловић испред СК "Алти" из Београда екипи из" Аутодор ин-а", Институту за територијали економски развој "ИнТер" из Зубиног Потока,  Општини Зубин Поток, момцима и девојкама  и локалном становнишптву на перфектној организацији а пре свега гостопримству које ће се памтити. Оно што смо чули и видели где се улаже огроман ентузијазам и енергија младих из општине Зубин Поток у сарадњи са њиховом општином и уз помоћ председника општине госдподина Стевана Вуловића, желим им искрено да постану регионални центар  до 2020 за активни туризам и аутдор  спортове. Само наставите тако.

                                                           Пролог

"Прави пут је пут природе, који се стално мења, попут пустињских дина. Греше они који мисле да се планине не мењају. Оне се рађају из земљотреса, обликују их ветар и киша, и сваког дана су другачије-иако наше очи то не могу да виде".

                                                           

Из романа: Рукопис Откривен у Акри. Пауло Коељо.

                                                               Путовање

Кренули смо из Београда око 17 часова. Аутопутем до Крагујевца,после преко Краљева, Новог Пазара, Рашке, Јариња стигли смо у Зубин Поток око 23:00. У Бусу је владала опуштена атмосфера. Правили смо неколико пауза. Аутобус  "Колашин Превоз" из Зубиног Потока. Аутобус је био комфоран.

                                                                Смештај

Када смо стигли сместили смо се у "Спортско рекреативни центар Мокра Гора". Центар је смештен на 5 мин од  центра у Зубином Потоку. Располаже 4-5-6-оро креветним собама.

Собе су одличног квалитета. Чиста постељина. Хигијена у купатилима и  тоалетима је коректна. У склопу Центра се налази спортска дворана, ресторан.

                       Планинска трка и Планинарење

Свануло је јутро у Зубином Потоку. Поглед на прозор је био депримирујући. Напољу је пљуштала киша. Планина Мокра Гора је била до пола у магли. Међутим, дух групе и ентузијазам по собама и ходнику  није дозвољавао ни тренутак  размишљања о одустајању. Сви су сe ужурбано спремали. Облачим прво планинарске панталоне, па чизме, дукс и фајерку. Узимам штапове и ранац на леђа и правац у бус.

У бусу сазнајемо да из безбедносних разлога стаза ће бити скраћена и да ће се врх Берим заобићи због густе магле, кише и суснежице.  Магла је у неким деловима била толико густа да буквално у једном тренутку када смо се пењали није могао прст пред оком да се види.

Старт трке је био заказан за 8 часова, 20 км од Зубиног Потока у селу Коваче, подно планине Мокре Горе. Прво су кренули тркачи на 20 км а затим и ми планинари-шетачи

.

Кренули смо. Прво нас је пут водио неких километар поред сеоског гробља и цркве. Ту смо направили прву паузу, да би се група окупила.

 На сеоском гробљу се налази звоно и црква. А што је најинтересантиније необичан крст. Два човека из тог села су ишла са нама и који су понели "допинг" (све похвале за ракију :) ) да се угрејемо. Изнели су став да тај крст ту стоји преко 500 година. Крст је келтски,  од дрвета. Моје неко логичко размишљање да то вероватно сведочи да су пре турака, на овим просторима, били и Келти или старословени-познатији као "Пагани"који су насељавали ову територију . Уверите се сами. Крст је прва слика, црква друга.

Успон је даље водио ка Превији највишој тачки трке и планинарења на Превији (1288 м.н.в.). Даље до врха Берима  на (1731 м.н.в) није се могло. По невероватном времену уз кишу, пљускове, повремено и суснежицу и маглу, успели смо да се попнемо до Превије. Група се добро држала. На сликама ћете доле видети по каквим условима смо се пели до Превије.

Чекао нас силазак са планине.  Још неких 7 км до циља.  У повратку смо свратили код домаћина. Последњa кућа под Беримом. Човек живи  у кући која готово да улази у шуму, сам. Ту нас је угостио меком ракијом из крчага, И то из "мале чаше" :) видите слику . Мало смо се угрејали попричали, поздравили се са домаћином, пожелели срећу и здравље и наставили наш спуст ка селу Коваче и циљу.

Након седам сати пешачења, коначно смо стигли на циљ. Сачекао нас је бус и после пар минута смо кренули за Зубин Поток. Чим смо стигли уследило је брзопотезно пресвлачење у суво и топло.

Иако су временске прилике биле неповољне све је прошло у најбољем могућем реду. Људи су шетали, трчали као да сија сунце.Нису изостале приче и шале. Ни на једном лицу се није дало видети, забринутост, умор. Гледати такву позитивну енергију људи по таквом времену нема цену а речима се не може описати.

После трке уследио је војнички пасуљ. Пасуљ је био добар, угрејао је и дао је протеин и енергију која је била потрошена.

                                                      Додела медаља и дружење

У  вечерњим сатима у  Дому културе "Војводина" у Зубином Потоку одржана је додела медаља, (честитам победницима у мушкој и женској конкуренцији) пригодан коктел и музички део где су нас забављали два момка са гитарама.

Ми смо после коктела наставили излазак у Зубин Поток....

                                                   Пицерија Видиковац

Прво што смо обишли је била пицерија "Видиковац" која се налази у самом центру  Зубиног Потока. Особље је врло љубазно и коректно. Амбијент пријатан и културан.  Пица врло укусна. Цене сасвим коректне. Има WiFi.

                                                  Клуб Clubbing

После вечере у пицерији "Видковац". Свој провод смо наставили у "Clubbing"-у. Дискотека је била пуна. Од музике стандардно за такве ствари домаћи денс фолк и страни поп. Ентеријер клуба је на два нивоа, горе су сепаре-и. доле столови. Опустили се, ђускали и лепо провели...

                                                       Повратак...

Недеља је сванула. У 10h смо се опростили од домаћина и кренули из Зубиног Потока ка Рашки преко Новог Пазара. У повратку смо прво обишли Ђурђеве Ступове...

                                                   Ђурђеви ступови 

Манастир Ђурђеви ступови посвећен је Светом Ђорђу, који се налази изнад Новог Пазара, у старом Расу.  Ђурђеви сутпови су један од најстаријих манастира у Србији.  Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања,  у првим годинама после ступања  на престо великог жупана. (1171 године). Манастир је под заштитом УНЕСКОМ.  Ступови су изграђени карактеристичним стилом који представља јединствену синтезу две градитељске концепције средњег века, византијске архитектуре на истоку, и романске културе на западу.

Манастир је често страдао од Турака, Аустроугара, Немаца па и комуниста  1945 године. Тек након 2002 године почиње његова рестаурација, где се поново изграђују конаци, ступови.

Поглед са манастира је невероватан. Цео Нови Пазар је на длану.

Такође док смо били у обиласку, примио нас је монах, који нам је испричао да је и Свети Сава био планинар, да је волео шуму и природу и да данашњи човек који живи под стресом и "модерним" животом  треба у  недељи бар 2-3 дaна да одвоји за природу.. Јер у природи човек може да се смири и  среди мисли.

                                                       

                                                        Село Дежева

У селу Дежеви је рођен Свети Сава. У повратку смо обишли цркву која је посвећена преносу његових моштију. Црква је још увек у изградњи...

                                                      

                                                    Петрова црква

Петрова црква код Новог Пазара у Расу, представља најстарији споменик српске архитектуре, на простору Србије, и првобитно је средиште Рашке епископије. Према познатим изворима, потиче из 8-ог века али је вероватно и старијег датума. 

Сама црква, има основу ротонде, са уписаним четворилистом, и потиче из византијског доба, док фреске из њене унутрашњости из 10-ог, 12 и 13-ог века. На њеном месту, налазио се ранохришћански објекат који је био подигнут у 7-ом веку. 

Црква је окружена православним гробљем, а ови надгробни споменици представљају  најубедљивије сведочанство о животу и деловању људи. Из 12-13 века потичу и споменици, у облику ниског сандука, са контуром људске главе, на горњој површини, који се налазе око Петрове цркве. 

У  Повратку смо свратили у Нови Пазар на ћевапе...

                                                                     

                                                    За Крај..

У 20 часова смо стигли у Београд на железничку станицу.  Киша је и даље падала и није се предавала...

Читамо се ускоро....;)

LoveFest- Врњачка Бања 2015

                                            Пролог

Живот је црн и бео само у вашој зони комфора. У вашој кући. соби, граду, на послу, у вашим речима са префиксом "НЕ". Лепота живота је када изађете из тог учмалог круга и видите "обојен свет" различитости, упознате друге људе, стекнете нова искуства и што је најјбитније уживате у свему томе. А то верујте нема никакву цену, и ничим не може да се купи. У сваком моменту додајте неку нову боју, вашем животу. Материјализам који нам намећу да смо срећни ако имамо скупе телефоне, гардеробу, технику, накит и остало само је илузија, да Вам може испунити ваш живот у вашој зони комфора. Знајте, Живот је један, нема репризу и нема оправдања за разлоге,  јер никада нисте довољно стари да почнете да остварујете своје циљеве.

                                                       Путовање

У раним јутарњим часовима, тачније у 6 часова два аутобуса из Вршца, превознка "СТУП Вршац" су кренула пут Врњачке Бање.  Аутобуси "СТУП Вршац" су били комфорни, клима, бесплатан WiFi. Повратна карта од Врњачке бање износи 2400 дин + 20 дин перонска ако узимате на шалтеру.

Путовање је било пријатно и комфорно. Возачи професионалци Једну паузу смо направили испред Краљева на "ЕЛП" пумпи. Долазак у Врњачку Бању је био предвиђен за 12:30h и тада смо стигли.

                                                                     Смештај

Смештени смо били у  великој кући која више личи на хостел. Цена смешта је била 1000 дин. ноћење по особи. Кућа је била смештена на 10 минута од аутобуске станице и 10 минута од самог центра града тј.променаде. Кућа је двоспратна, доле се издају 3 собе и горе две. Газдарица је Милка, фина и љубазна жена. Купатило је ок је сређено, хигијена на нивоу. У дворишту док пијете кафу имате и WiFi  и то са јако добрим сигналом само се улогујете на Vrnjackabanja. Двориште је огромно у виновој лози а испод велике трешње се пије кафа. Апсолутни Мир и тишина су Вам загрантовани. Комараца, мува и осталих инсеката нема.

Ево како је то изгледало...

                                                             Врњачка Бања

Врњачка Бања је општина која се налази у централној Србији у Рашком округу.
Удаљена је око 200 км од Београда, 25 км од Краљева и 7 км од Трстеника. Смештена је између планине Гоч и реке Западне Мораве. Клима Врњачке Бање је умерено континентална са утицајем планинске климе.

Врњачка Бања је најјпосећенија и најјразвијенија бања у Србији. У центру Бање се налази дугачко шеталиште.  Шеталиште је једним делом пролази кроз сам центар бање, док други део пролази кроз прелепи велики парк. Симболи Врњачке бање су Мост Љбави где десетине младих сваке године закључа своју љубав, Мост посвећен Математици, римски извор,  маскота Врњачек Бање Гочко,  јапански врт. На самој променади имате десетине каффе-а, ресторана, фаст фуд локала. Такође у вечерњим сатима музички репертоар је по свачијем укусу. У сваком локалу у центру има жива музика свих жанрова. Ваздух је предиван, лак и опијајући. Такође у бањи се налазе и неколико предивних фонтана које мењају боју. Последњу од њих отворио је премијер Вучић. У великом парку у језеру имате Лабудове,  које уживају у језеру. Нажалост због музичког фестивала били су склоњени.  Што се хране тиче ручали смо у школском ресторану Туристичке школе, где је комплет ручак са дезертом износио 480 дин.(Види слику). Цене у локалима нису скупе. Точено пиво велико од 140-170 дин, флаша од 0,5 150-210 дин. Пљескавице 170-210 дин. Сладолед кугла оде 60-120 дин. Све у границама нормале.

Слике из Врњачке Бање. 

LOVEFEST

Ове године у Врњачкој Бањи је одржан девети о реду музички фестивал LoveFest. Још у Јануару су биле купљене карте за њега.  Чим смо стигли у Врњачку Бању,  прво смо заменили карте за наруквице. Локација фестивала је била идеална огроман парк, три стејџа fire, energy i life stage..

За свако вече је требала добра енергија, зато смо се пред сваку журку  загрејавали уз водку и ултра енерџи.

Уједно сам направио свој први животни селфи. Станија ће ми позавидети :)

LoveFest je оправдао сва моја очекивања. Преко 70 хиљада људи за три дана на њему. Журке су трајале од 21-07 часова ујутру. а од 12-18 часова, биле су дневне журке на градском олимпијском  базену који је био крцат сва три дана. Дочекивала су се зоре  уз Јames Zabielu, Fedde le Grand-a., Carla Lia, на fire stage-u.  Невероватна енергија, огромна бина и одлична музика..

Уз тврђи звук почињале су журке уз Атеист реп, Гоблине, Хладоно пиво, Ајсбусрн, ЗАА, who see и наравно прти беге...

Када смо код пртија, Сазано сам  још у Вршцу  а у Врњачкој Бањи се то потврдило 100% да имам двојника а то је брат Микри. После концерта маса људи ме заустављало и питало да ли сам му брат, двојник или шта већ тражили људи да се сликају са Микријем (хаос :) ). Брате Микри првом приликом се сликам са тобом.

Дневне журке су се одржавале на градском олмпијском базену. Базен је као да је прављен за дневне журке уз домаће ди џејеве.

За крај

На LoveFestu је било одличино.  Уклопљен је активни одмор, журке, базен све оно што је енргично и активно. И оно увек пред крај "Само да је још један да је трајало". За крај смо се сликали са нашим доцимером Маретом. После тога 14:45 перони на аутобуској станици у Врњачкој Бањи  полазак назад за Вршац са лепим и испуњеним успоменама.

                                                                       П.С. 

                                              Читамо се врло ускоро на новим Авантурама ;)