Захвалнице
Овом приликом захвалио бих се организаторима спортском Клубу "Алти" из Београда као и осталим суорганизаторима. Захвалница иду и учесницима трке. Без обзира да ли имате 7 или 77 година, ваш живот зависи како га креирате, шта радите и како га видите. Деца од 10 и 8 година су успешно препешачила 20 км као и старији људи са 70+ година који су истрчали маратон. Зато пре него што кажете "Ја то не могу" "Лоше се осећам" "имам толико и толико година" "Није то за мене" итд.. Неуспех само постоји због оваквих мисли, мисли са префиксом "НЕ" избаците из главе или прецртајте.
Пролог
Mале мисли, стварају мала чуда, Велике мисли стварају Велика чуда...
Путовање
У 17 часова смо кренули из Београда са места " Плава локомотива". Аутобус је био из Бајине Баште иначе компаније "Дринско-лимске хидроелектране". Иначе није имао климу, али су шибери на крову хладили. Цео пут нас је пратила велика врућина до првог стајалишта. Иначе до Таре из Београда има неких шест сати аутобусом.
Слика Буса.
Долазак на Тару тачније Митровац на Тари.
Негде око 22:30 стигли смо у Место Митровац на Тари. Ту смо се чекирали, потписали изјаве и узели бројеве за сутрашњу трку. Оно што нисмо очекивали јесте да нас је чекала још једна вожња до смештаја од неких 45 минута.
Бројеви...
Даље Пут нас је водио do нашег Планинарског дома у Калуђерским Барама...
Калуђерске Баре
Почетак организованијег бављења туризмом на Тари управо је и везан за ову локацију.
Први је то почео игуман манастира Раче Захарије Милекић који је подигао прве смештајне капацитет на Тари звани Станови у периоду између два светска рата. ( Зато се и зову Калуђерске баре).
Имали су 60 лежајева у три објекта ( зидана вила на спрат,планинска кућа и стара кућа ), а до њих се долазило возом до железничке станице у Кремнима, а по госте који су се најавили људи из манастирског летовалишта су долазили са коњском запрегом по њих. Овај пут је трајао и до 2 h. Поред овога 1935.год. подигнуто је опоравилиште са 16 соба које је касније претворено у хотел ‘’ Тара ‘’.
Данас се на Калуђерским барама налазе савремени хотели Оморика, Бели бор и Јавор а поред њих налазе се лепо уређени приватни капацитети са собама различитих категорија.
На Калуђерским Барама налази се неколико приватних трговинских радњи и пошта, а нешто даље је и бензинска пумпа.
Калуђерске баре су опремљене прелепим викенд кућама које се могу изнајимити у износу од 30-70 евра за ноћ.
Планинарски дом- Планинарског савеза Београда
Планинарски дом "Планинарског савеза Београда" располаже са 6 соба: укупно 20 лежаја на 2 етажа (собе са 2, 3, 4, и 1 x 6 лежаја), трпезаријом са око 30 места, комплет опремљеном кухињом, заједницко: умиваоник, 2 WЦ -а, и једно купатило са тушем (вода топла све време).
Собе су са подним итисоном обликованим креветима, јоги душецима. Има централно грејање на угаљ и дрва. Сопствену ложионицу посебно, у трпезарији већи савремени камин на дрва.
Дом је изградјен од црног и белог бора. Споља су талпе, а трпезарија у ламперијама, и цео изнутра од дрвета, што је редак пример, а прилагоден је природи и планини по искуству у Европи.. Пружа идеална прилика да надокнаде недостатке из града, а то је: свакодневно блиско дружење, лагану планинску шетњу лепотице Таре, удишући чист ваздух.
Ујутро је био полазак у 6 сати за Митровац на Тари. Било је написано да нас чека превозно средство где можемо да ставимо и своје ствари...
Превозно средство које нас је чекало испред планинарског дома, било је ни мање ни више...
TAM T7- Војни теренски транспортни камион
Иначе ТАМ Т/7 је био и данас је симбол некадашње ЈНА данас Војске Србије.
Може да превезе 12 људи (6 са једне стране 6 са друге стране) у приколици и два напред у кабини.
Иначе овај ТАМ Т7 је у саставу националног парка "Тара".
Вожња ТАМ Т7 је била фантистична, 45 минута на сваку мању рупу смо осетили добро, тако да нам загревање за трку није било потребно. Срећа па нисмо доручковали.
И наш возач...
Долазак на Митровац нје био око 6:45...
Митровац на Тари
Митровац на Тари је насељено место, удаљено 26 км од Бајине Баште, најпознатије је по великом одмаралишту.
Налази се на надморској висини 1.082 метра. Број становника је десетак, али захваљујући пре свега дечјем одмаралишту, шумској секцији, многобројним туристима број оних који бораве на Митровцу се увек мери стотинама.
Митровац је благозаталасан пропланак величине око 150 хектара, окружен шумом у којој доминира смрча, јела и буква.
Митровац је до 1956 године био скроз ненасељено место када га је група природњака из Академије наука изабрала за будуће дечје летовалиште због стабилне климе, чистог ваздуха, великог броја сунчаних сати и наручито "руже ветрова". Наиме на Митровцу стално прика поветарац, доносећи чист ваздух са околних брда Таре.
Иако мали по димензијама и броју становника Митровац има све карактеристике туристичког места: асфалтни пут, који се чисти зими, те остаје проходан, пошта, амбуланта, ресторани, смештај у малом хотелу, или приватном смештају, продавницу прехрамбених производа.
Постоје и садржаји као што су фудбалски стадион, базен, кошаркашки., рукометни терени, ски лифт за почетнике скијаше, риболов на оближњим језерима, (пастрмка, младица). Лов на високу дивлљач ( медвед, дивља свиња, срндаћ..).
У непосредној близини Митровца се налази Природни резерват прве (највише) категорије Црвени поток а у оквиру њега "Тепих ливада".
Такође у оквиру Митровца је и "совина шумска учионица".
У близини Митровца су и језера:
- Акумулација-Језеро Заовине (7 км)
- Језеро Перућац ( 12 км)
На основу истраживања вишегодишњег прикупљања података, група лекара је дошла до закључка, да микроклима Митровца позитивно утиче на:
- Општи Имунитет
- Крвну слику
- Респираторне проблеме
- Добијање апетита
Авантуристичка трка
Трка на тари је била подељена у три категорије, на спортску, авантуристичку и рекреативну категорију и две дужине. Прва је била 40 км а друга 20 км. Терен није био нимало лак ни за шетање а камоли за трчање а висинска разлика је била и до 1000 м.надморске висине.
Велики број људи је био промашио стазу па се тако трка од 40 км претворила у 45 км. а авантрустичка од 20 км претворила у 25 км и више. Све честитке такмичарима.
Трка се одвијала у шуми и невероватној и нетакнутој природи. Успони су били захтевни, ход по камену, затим велико блато итд.
Слиек са старта..
Слике са првог дела трке из шуме...
После првих 10 км...
Видиковац Бањска стена
Налази се на 10 километара од Митровца.
Пут до видиковца је адекватно обележен а на самом видиковцу постоје клупе и сигурносна ограда.
Назив видиковца Бањска стена, потиче од назива Бањског врела које избија оу подножју видиковца. Врело је било крашког порекла са температуром воде од 4 степена целзијуса.
Бања (турска реч)- означана место са топлом водом. Становници Таре су воду са врела користили и зими јер је увек била топла вода. Бањско врело је потопљено изградњом језера Перућац.
Испод видиковца се пружа Бањско точило, сипар, који се у 19. веку користио за транспорт дрвета .Балвани су се отискивали низ точило до сплавишта где су се скивали у сплавове које су спуштали низ Дрину до Београда.
Са видиковаца се пружа леп поглед на вештачко језеро Перућац, кањон реке Дрине и подручје Осата у БиХ.
Језеро Перућац је вештачко језеро дугачко 52 км, настало преграђивањем Дрине 1966. године за потребе ХЕ Бајина Башта. Данас је језеро једна од највећих туристичких атракција овог краја. Овде се може уживати у вожњи бродом, купању, спортском риболову...
Осат је предеона целина на левој страни средњег тока Дрине позната као јако градитељско седиште већ од 19.века. Мајстори из Осата су градили по средишној и западној Србији велики број богомоља и кућа. Карактеристичне по својој архитектури куће - брвнаре на Тари добиле су назив осаћанке.
Слике са видиковца...
Иначе код Бањске стене живи и једна животиња, спавала је када смо ми пролазили....;)
Мрки медевед
Мрки медвед је најкрупнија европска врста медведа и уједно спада у најкрупније предаторе на земљи. Достиже висину од 100 – 120 цм, дужину 200 -250 цм и тежину 180 – 300 кг. Некада је био широко распрострањен на територији Србије, али је због претераног лова, последњих деценија популација медведа код нас, а и у Европи, веома проређена. У Европи је распрострање у Русији, Румунији и Финској где представља националну животињу. Од 2002. године је забрањен лов ове врсте.
Предпоставља се да је број јединки медведа у Србији свега око 60, од тог броја 40 живи у Националном парку Тара где представља гајену врсту дивљачи. За његово прихрањивање се користе 4 уређена хранилишта.
Других 10+ км..
Други део стазе је био баш захтеван. Од Бањске стене је ишао константан нагли успон.Успон је ишао и до 900 м надморске висине кроз неприступачан терен. Иначе после првих 5 км од Бањске стене наишла је предивна ливада, који кад смо је угледали сав напор нестао..После ливаде све до Митровца успон...
Слике са другог дела стазе...
Када смо прешли успоне, изашли смо на асфалт који нас је водио ка циљу....
Циљ и ручак
После 8 сати стигли смо на циљ. Кад смо стигли мало смо се одморили на ливади под јелом, неописив осећај, вветар пирка, невеороватан ваздух и природа. Иначе после трке организатори и суорганизатори су нам спремили ручак. Био је то војнички пасуљ, салата, пиво ои пиће. Свака част.
За Крај
У поподневним часовима, истим бусом смо се упутили за Београд. Увече стигли. Генерални утисак да је планина Тара прелепа и треба је видети, обићи, уживати у чистом ваздуху, природи. Ми смо били смо само два дана што је недовољно да се ужива у таквој природној лепоти. Мој лични утисак је неко моје померање граница, у виду дужине стазе. да ми је неко причао да ћу прећи толику стазу без већих проблема неби му веровао, поготово стазу са толиком разликом у надморској висини и изузетно тешкој. Само се у глави пројектују ограничења и недоумице. Видимо се и читамо се на некој новој авантури, врло, врло ускоро.
До читања.
