milanbosic: октобар 2015

Захвалнице

Организација трке и планинарење је билo на врхунском нивоу. Овом приликом захвалио бих се Драгани Рајбловић испред СК "Алти" из Београда екипи из" Аутодор ин-а", Институту за територијали економски развој "ИнТер" из Зубиног Потока, Општини Зубин Поток, момцима и девојкама и локалном становнишптву на перфектној организацији а пре свега гостопримству које ће се памтити. Оно што смо чули и видели где се улаже огроман ентузијазам и енергија младих из општине Зубин Поток у сарадњи са њиховом општином и уз помоћ председника општине госдподина Стевана Вуловића, желим им искрено да постану регионални центар до 2020 за активни туризам и аутдор спортове. Само наставите тако.

Пролог

"Прави пут је пут природе, који се стално мења, попут пустињских дина. Греше они који мисле да се планине не мењају. Оне се рађају из земљотреса, обликују их ветар и киша, и сваког дана су другачије-иако наше очи то не могу да виде".

Из романа: Рукопис Откривен у Акри. Пауло Коељо.

Путовање

Кренули смо из Београда око 17 часова. Аутопутем до Крагујевца,после преко Краљева, Новог Пазара, Рашке, Јариња стигли смо у Зубин Поток око 23:00. У Бусу је владала опуштена атмосфера. Правили смо неколико пауза. Аутобус "Колашин Превоз" из Зубиног Потока. Аутобус је био комфоран.

Смештај

Када смо стигли сместили смо се у "Спортско рекреативни центар Мокра Гора". Центар је смештен на 5 мин од центра у Зубином Потоку. Располаже 4-5-6-оро креветним собама.

Собе су одличног квалитета. Чиста постељина. Хигијена у купатилима и тоалетима је коректна. У склопу Центра се налази спортска дворана, ресторан.

Планинска трка и Планинарење

Свануло је јутро у Зубином Потоку. Поглед на прозор је био депримирујући. Напољу је пљуштала киша. Планина Мокра Гора је била до пола у магли. Међутим, дух групе и ентузијазам по собама и ходнику није дозвољавао ни тренутак размишљања о одустајању. Сви су сe ужурбано спремали. Облачим прво планинарске панталоне, па чизме, дукс и фајерку. Узимам штапове и ранац на леђа и правац у бус.

У бусу сазнајемо да из безбедносних разлога стаза ће бити скраћена и да ће се врх Берим заобићи због густе магле, кише и суснежице. Магла је у неким деловима била толико густа да буквално у једном тренутку када смо се пењали није могао прст пред оком да се види.

Старт трке је био заказан за 8 часова, 20 км од Зубиног Потока у селу Коваче, подно планине Мокре Горе. Прво су кренули тркачи на 20 км а затим и ми планинари-шетачи

Кренули смо. Прво нас је пут водио неких километар поред сеоског гробља и цркве. Ту смо направили прву паузу, да би се група окупила.

На сеоском гробљу се налази звоно и црква. А што је најинтересантиније необичан крст. Два човека из тог села су ишла са нама и који су понели "допинг" (све похвале за ракију :) ) да се угрејемо. Изнели су став да тај крст ту стоји преко 500 година. Крст је келтски, од дрвета. Моје неко логичко размишљање да то вероватно сведочи да су пре турака, на овим просторима, били и Келти или старословени-познатији као "Пагани"који су насељавали ову територију . Уверите се сами. Крст је прва слика, црква друга.

Успон је даље водио ка Превији највишој тачки трке и планинарења на Превији (1288 м.н.в.). Даље до врха Берима на (1731 м.н.в) није се могло. По невероватном времену уз кишу, пљускове, повремено и суснежицу и маглу, успели смо да се попнемо до Превије. Група се добро држала. На сликама ћете доле видети по каквим условима смо се пели до Превије.

Чекао нас силазак са планине. Још неких 7 км до циља. У повратку смо свратили код домаћина. Последњa кућа под Беримом. Човек живи у кући која готово да улази у шуму, сам. Ту нас је угостио меком ракијом из крчага, И то из "мале чаше" :) видите слику . Мало смо се угрејали попричали, поздравили се са домаћином, пожелели срећу и здравље и наставили наш спуст ка селу Коваче и циљу.

Након седам сати пешачења, коначно смо стигли на циљ. Сачекао нас је бус и после пар минута смо кренули за Зубин Поток. Чим смо стигли уследило је брзопотезно пресвлачење у суво и топло.

Иако су временске прилике биле неповољне све је прошло у најбољем могућем реду. Људи су шетали, трчали као да сија сунце.Нису изостале приче и шале. Ни на једном лицу се није дало видети, забринутост, умор. Гледати такву позитивну енергију људи по таквом времену нема цену а речима се не може описати.

После трке уследио је војнички пасуљ. Пасуљ је био добар, угрејао је и дао је протеин и енергију која је била потрошена.

Додела медаља и дружење

У вечерњим сатима у Дому културе "Војводина" у Зубином Потоку одржана је додела медаља, (честитам победницима у мушкој и женској конкуренцији) пригодан коктел и музички део где су нас забављали два момка са гитарама.

Ми смо после коктела наставили излазак у Зубин Поток....

Пицерија Видиковац

Прво што смо обишли је била пицерија "Видиковац" која се налази у самом центру Зубиног Потока. Особље је врло љубазно и коректно. Амбијент пријатан и културан. Пица врло укусна. Цене сасвим коректне. Има WiFi.

Клуб Clubbing

После вечере у пицерији "Видковац". Свој провод смо наставили у "Clubbing"-у. Дискотека је била пуна. Од музике стандардно за такве ствари домаћи денс фолк и страни поп. Ентеријер клуба је на два нивоа, горе су сепаре-и. доле столови. Опустили се, ђускали и лепо провели...

Повратак...

Недеља је сванула. У 10h смо се опростили од домаћина и кренули из Зубиног Потока ка Рашки преко Новог Пазара. У повратку смо прво обишли Ђурђеве Ступове...

Ђурђеви ступови

Манастир Ђурђеви ступови посвећен је Светом Ђорђу, који се налази изнад Новог Пазара, у старом Расу. Ђурђеви сутпови су један од најстаријих манастира у Србији. Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања, у првим годинама после ступања на престо великог жупана. (1171 године). Манастир је под заштитом УНЕСКОМ. Ступови су изграђени карактеристичним стилом који представља јединствену синтезу две градитељске концепције средњег века, византијске архитектуре на истоку, и романске културе на западу.

Манастир је често страдао од Турака, Аустроугара, Немаца па и комуниста 1945 године. Тек након 2002 године почиње његова рестаурација, где се поново изграђују конаци, ступови.

Поглед са манастира је невероватан. Цео Нови Пазар је на длану.

Такође док смо били у обиласку, примио нас је монах, који нам је испричао да је и Свети Сава био планинар, да је волео шуму и природу и да данашњи човек који живи под стресом и "модерним" животом треба у недељи бар 2-3 дaна да одвоји за природу.. Јер у природи човек може да се смири и среди мисли.

Село Дежева

У селу Дежеви је рођен Свети Сава. У повратку смо обишли цркву која је посвећена преносу његових моштију. Црква је још увек у изградњи...

Петрова црква

Петрова црква код Новог Пазара у Расу, представља најстарији споменик српске архитектуре, на простору Србије, и првобитно је средиште Рашке епископије. Према познатим изворима, потиче из 8-ог века али је вероватно и старијег датума.

Сама црква, има основу ротонде, са уписаним четворилистом, и потиче из византијског доба, док фреске из њене унутрашњости из 10-ог, 12 и 13-ог века. На њеном месту, налазио се ранохришћански објекат који је био подигнут у 7-ом веку.

Црква је окружена православним гробљем, а ови надгробни споменици представљају најубедљивије сведочанство о животу и деловању људи. Из 12-13 века потичу и споменици, у облику ниског сандука, са контуром људске главе, на горњој површини, који се налазе око Петрове цркве.