Прво моје овогодишње путовање било је камповање у кањону реке Таре у Црној Гори. Пре него што кренем да описујем како је било мора да вам се похвалим да мој блог слави и мини јубилеј, ово је било моје пето путовање за три године и трећи написани путопис.:) Како је било у кањону Таре уживајте у тексту који следи.
Пре поласка морала је да се направи "стратегија". Пошто волим Немачку баварску брзу и упорну тактику, овог пута сам немце ставио у напад, са сигурном домаћом одбраном..
Полазак је био заказан за 1.мај, 10 минута иза поноћи у организацији Puzzle групе. Скуп је био предвиђен код старе локомотиве на железничкој станици Новог Сада. Кренуло је два аутобуса, да би нам се у Београду прикључила још два аутобуса. У аутобусу је атмосфера била одлична, музика, упознавања, певање, наздрављање. Аутобуси су били аутопревоза из Чачка нису били нешто луксузни али су били квалитетни. У аутобусима је био доступан и Wi- Fi интернет, шифра је била autoprevoz. Паузе су биле доста редовније у односу када сам путовао на друге дистанације. После 9 сати путовања где нас је дочекала киша стигли смо на прво одредиште у Републици Српској...
Вишеград се налази у котлини реке Дрине, на истоку Републике Српске, БиХ. Град је пун историсјких знаменитости. Судар православне и исламске архитектуре, иако је то мала Варош са једва пет хиљада становника.
Мост Мехмед-паше Соколовића (Стари мост у Вишеграду ) налази се у Вишеграду близу границе Републике Српске и Србије и представља једно од најмонументалнијих дела архитектуре која је настала у раздобљу од 15. до 19. века у Босни и Херцеговини. Мост Мехмед-паше Соколовића национални је споменик Босне и Херцеговине. Иначе мост је и познат по називу чувеног романа Иве Андрића "На Дрини Ћуприја" за коју је добио нобелову награду 1961 године. Слике...
Следеће што смо обишли у Вишеграду је...
Андрић град или Каменград је град, културни центар и врста етно-села, који се налази на локацији Ушће на самом ушћу река Дрина и Рзав у Вишеграду чији је идејни творац режисер Емир Кустурица. За посетиоце је отворен 5. јула 2012. године..
Споменик Иви Андрићу се налази на Тргу Николе Тесле у централном делу Андрићграда. Споменик који је висок 2,4 метра откривен је на Видовдан 28. јуна 2012. за време свечаности Обележавања годишњице од почетка изградње Андрић града. Споменик је настао као реаговање на рушење бисте Иве Андрића у Вишеграду 1991. Бисту Иве Андрића у Вишеграду су 1. јула 1991. мацолама срушила петорица муслиманских екстремиста а затим је бацили у реку Дрину.
Споменик је идентичан споменицима у Подгорици и Београду. Споменик Његошу, кога је нобеловац Иво Андрић доживљавао као „трагичног јунака косовске мисли”.
Биоскоп Multiplex “Dolly Bell“ у Андрић граду свечано је отворен 05. октобра 2012. године.
Биоскоп има 3 биоскопске сале које су опремљене најсавременијим, дигиталним пројекторима слике и врхунским дигиталним стерео – сурроунд звучним системима (Dolby Digital Sistem).
На репертоару биоскопа можете погледати филмове водећих светских компанија, независне и домаће продукције.
По актуелности (светске премијере, премијере са глумцима,), квалитету (филмови за публику свих генерација) биоскоп стоји раме уз раме са најразвијенијим светским центрима.
Интересантно да се иза главног улаза у Биоскоп налази и витраж где Емир Кустурица, Милорад Додик, Новак Ђоковић "натежу канап" са општинском управом града Вишеграда који не желе "Андрић град" у свом граду, што би се рекло "Срппска посла"...
Црква у Андрић граду ,
посвећена је Светом мученику Лазару косовском и мученицима пострадалим
заједно са њим за веру православну. Ова богомоља је реплика манастира
Високих Дечана умањених димензија приласгођених простору на коме се
налази”.
У Андрић граду још се налази или ће бити изграђено, академија лепих уметности, радиће Факултет за режију, налази се још књижара "Или Или" која се зове по омиљеном роману Иве Андрића. Ту је и Ћеваџбиница и пивница, као и зграда Електропривреде. Такође, будућа општинска зграда коју је изградио Емир Кустурица потпуно је празна, јер садашња вишеградска власт због јефтиних политичких поена не жели да се пребаци у "Андрић град". У Андрић граду отворен је Андрићев институт који има за циљ да заустави ревизију Великог Рата где су већ академици института спречили подизање споменика Францу Фердинанду у центру Сарајева. Ево још неколико фотографија из Андрић града..
Углавном ти кампови су удаљени од "Бријега" од 2,2 до 3-4 км и углавном се налазе поред сам
Пошто смо се лепо сместили и одморили време је да кренемо на авантуре и да проциркулише адреналин....
Дрвенград је етно село у Србији код Мокре Горе у Златиборском округу. Дрвенград је смештен на размеђи Златибора и Таре.
Основано је и изграђено на брду Мећавник по замисли филмског редитеља Емира Кустурице за потребе снимања филма "Живот је Чудо"“. Мећавник надвисује село Мокра Гора и висински је на истом нивоу са железничком станицом Јатаре кроз коју пролази пруга чувена "Шарганска осмица.
После трочасовног задржавања у Дрвенграду,, преко ибарске магистрале, па преко Београда у раним јутарњим часовима негде иза три после поноћи стигли смо у Нови Сад.
Сутра увече као и увек после путовања у "Лазином телету" сабирали смо утиске са Таре и Рафтинга, као и оне утиске који нису за јавност и које нису написане овде а које су представљале драж и задовољство целог овог путовања и ове авантуре. Можда их некоме испричам...;)
Пре поласка морала је да се направи "стратегија". Пошто волим Немачку баварску брзу и упорну тактику, овог пута сам немце ставио у напад, са сигурном домаћом одбраном..
Полазак је био заказан за 1.мај, 10 минута иза поноћи у организацији Puzzle групе. Скуп је био предвиђен код старе локомотиве на железничкој станици Новог Сада. Кренуло је два аутобуса, да би нам се у Београду прикључила још два аутобуса. У аутобусу је атмосфера била одлична, музика, упознавања, певање, наздрављање. Аутобуси су били аутопревоза из Чачка нису били нешто луксузни али су били квалитетни. У аутобусима је био доступан и Wi- Fi интернет, шифра је била autoprevoz. Паузе су биле доста редовније у односу када сам путовао на друге дистанације. После 9 сати путовања где нас је дочекала киша стигли смо на прво одредиште у Републици Српској...
Вишеград...
Вишеград се налази у котлини реке Дрине, на истоку Републике Српске, БиХ. Град је пун историсјких знаменитости. Судар православне и исламске архитектуре, иако је то мала Варош са једва пет хиљада становника.
Мост Мехмед-паше Соколовића (Стари мост у Вишеграду ) налази се у Вишеграду близу границе Републике Српске и Србије и представља једно од најмонументалнијих дела архитектуре која је настала у раздобљу од 15. до 19. века у Босни и Херцеговини. Мост Мехмед-паше Соколовића национални је споменик Босне и Херцеговине. Иначе мост је и познат по називу чувеног романа Иве Андрића "На Дрини Ћуприја" за коју је добио нобелову награду 1961 године. Слике...
Следеће што смо обишли у Вишеграду је...
Андрић град или Каменград је град, културни центар и врста етно-села, који се налази на локацији Ушће на самом ушћу река Дрина и Рзав у Вишеграду чији је идејни творац режисер Емир Кустурица. За посетиоце је отворен 5. јула 2012. године..
Споменик Иви Андрићу се налази на Тргу Николе Тесле у централном делу Андрићграда. Споменик који је висок 2,4 метра откривен је на Видовдан 28. јуна 2012. за време свечаности Обележавања годишњице од почетка изградње Андрић града. Споменик је настао као реаговање на рушење бисте Иве Андрића у Вишеграду 1991. Бисту Иве Андрића у Вишеграду су 1. јула 1991. мацолама срушила петорица муслиманских екстремиста а затим је бацили у реку Дрину.
Споменик Петру II Петровићу Његошу налази се на истоименом тргу, испред цркве светог кнеза Лазара, чувајући леђа Иви Андрићу. Открио га је 2013. године Матија Бећковић, уз речи:
"Добро дошао Господару у град саграђен и због тога да имаш где и код
кога доћи, а чим си дошао, постало је очигледно да си ту одувек и био,
да одавде никуд ниси ни одлазио."Споменик је идентичан споменицима у Подгорици и Београду. Споменик Његошу, кога је нобеловац Иво Андрић доживљавао као „трагичног јунака косовске мисли”.
Биоскоп Multiplex “Dolly Bell“ у Андрић граду свечано је отворен 05. октобра 2012. године.
Биоскоп има 3 биоскопске сале које су опремљене најсавременијим, дигиталним пројекторима слике и врхунским дигиталним стерео – сурроунд звучним системима (Dolby Digital Sistem).
На репертоару биоскопа можете погледати филмове водећих светских компанија, независне и домаће продукције.
По актуелности (светске премијере, премијере са глумцима,), квалитету (филмови за публику свих генерација) биоскоп стоји раме уз раме са најразвијенијим светским центрима.
Интересантно да се иза главног улаза у Биоскоп налази и витраж где Емир Кустурица, Милорад Додик, Новак Ђоковић "натежу канап" са општинском управом града Вишеграда који не желе "Андрић град" у свом граду, што би се рекло "Срппска посла"...
У Андрић граду још се налази или ће бити изграђено, академија лепих уметности, радиће Факултет за режију, налази се још књижара "Или Или" која се зове по омиљеном роману Иве Андрића. Ту је и Ћеваџбиница и пивница, као и зграда Електропривреде. Такође, будућа општинска зграда коју је изградио Емир Кустурица потпуно је празна, јер садашња вишеградска власт због јефтиних политичких поена не жели да се пребаци у "Андрић град". У Андрић граду отворен је Андрићев институт који има за циљ да заустави ревизију Великог Рата где су већ академици института спречили подизање споменика Францу Фердинанду у центру Сарајева. Ево још неколико фотографија из Андрић града..
После трочасовног обиласка Вишеграда и његових знаменитости настављамо пут ка Црној Гори и кањону реке Таре..
А oд Puzzle групе...
У аутобусу расположење на нивоу. Атомосфера после обиласка Вишеграда више него задовољавајућа, док се пробијамо кроз Босну, крећу изненађења од наше агенције Puzzle која је била и организатор овог пута. Прво смо наздравили већ традиционалном ракијом "пазловачом" Затим смо добили: Две мини colgate пасте за зубе, 3 palmolive гела за туширање, Durex, Поклон Ваучер са попустом за наредно путовање, Ваучер за школу страних језика 55% , пoпуст за Ехit festival као и чланску картицу Puzzle организације. Поклони на врхунском нивоу. После 3-4 сата улазимо у Црну Гору и после скоро 14 сати путовања стижемо на циљ...
Камп Бријег....
Камп "Бријег" се налази на шестом километру пута између Шћепан Поља и
Брштановице у Црној Гори. Камп је отворен од маја до октобра. Располаже са смештајем
у бунгаловима и шаторима. Прва озбиљна цивилизација од Кампа "бријег" је удаљена неких 50-60-ак километара
У кампу "Бријег" били смо смештени у бунгаловима.
Пореде бунгалова камп поседује и око 30-ак шатора. Што се тиче бунгалова
немају струју ако идете "понесите батеријску лампу" или мобилни са блицом, али за неке
ситуације је идеално што нема струје ;). У кампу Бријег заједничке су
туш кабине, такође су заједнички лавабо-е. Што се тиче туш кабина оне су
на отвореном. Само имате параван, горе ведро небо. Топле воде буде два пута у току дана
по 2 сата. од 14-16h и од 18-20h. Хигијена је одлична све чисто.
У склопу
кампа постоји и мини кухиња. У Кампу има мини ресторан са доста добрим менијем. Доручак 2-4€, Ручак 4-10€, вечера 3-6€. Мој предлог је понесите од куће хране, нешто пуно времена за јело неће бити. Понесите слаткише, воће, хлеб јер у кампу нема продавнице.
У кампу постоји посебна просторија где се можете ручати. Увече је крцато на том месту, јер се сви људи из кампа скупљају ту, има музика, мини кафе, где је јако добра атмосфера, такође то Вам је једино место где можете пунити телефон или било шта што захтева електричну енергију. Из мини кафе-а можете поручити пиће, пића су Вам углавном од 1-2€, с'тим да већина људи донесе своје пиће.
Што се температуре тиче, ноћу на Тари је изузетно хладно ноћу се температура спушта и до 5 степени тако да су обавезне одевни зимски предмети као што су(дуксеви,јакне, па и капе), такође препоручује се јача обућа, пошто је цео терен од земље, шљунка. Интернета има, али газда неда шифру за Wi Fi. Ево фотографија из кампа...
Остали кампови, Поред кампа "Бријег" постоје и остали кампови као што су "Греен", "Граб", "Модра Ријека", "Брштановица". Што се тиче смештаја они су деоста боље опремљени од кампа "Бријег" али у Кампу "Бријег" је био музички фестивал, о њему ће речи бити касније.
реке Таре. Што се тиче опремљености, бунгалови у камповима Греен и Граб имају сопствена купатила и WЦ. У Модрој Ријеци 2-3 собе/бунгалов деле једно купатило и WЦ.
Пошто смо се лепо сместили и одморили време је да кренемо на авантуре и да проциркулише адреналин....
Алпинизам....
Прва ствар која је била у адреналнин парку је било пењање уз алпинистички конопац. Углавном овакво пењање користе спеолози када се извлаче из пећина. Како је то изгледало можете видети на следећим сликама.
Следеће што је било, јесте алпинистичко спуштање низ стрму стену са неких 70 метара висине....
Наставак у адреналинском парку водио нас "прелетањем" канапом преко реке Таре и пролазком преко пропалог моста. Иначе на мосту је најјвише радио адреналин, доста је дуг и заиста за прелазак треба 100 %концентрација. Иако сте везани и осигурани, када бисте пропали подерали би сте се на орђало гвожђе, а прва цивилизација је одатле 50 км. Ипак све је прошло у најјбољем реду и последња препрека је била савладана. Погледајте како је то изгледало....
После успешног савладане основне алпинистичке обуке у повратку смо наставили са авантуром....
Paintball...
У повратку смо одмах кренули на Paintball. Paintball се одиграва у шуми, нема стазе као у класичном, већ искључива у дивљој природа и шуми. Сакривање и чувено "штекање" се одвија иза дрвета или стене. Терен је доста стрм. Подељени смо били у две групе, раздаљени између екипа неких 50-ак метара. Свака пушка има 100 тзв. метака. Одиграли смо три партије. Оно што је најјачи утисак јесте да се буквално осетиш као да си у правом рату, и да проради такав инстикт код човека...
После Paintball-a уследила је авантура због којег смо и најјвише дошли....
Рафтинг на реци Тари....
Река Тара, европски драгуљ, део светске природне баштине под заштитом
УНЕСКА. Најдужа река Црне Горе (144 км) Највећи резервоар питке
воде у Европи. Импресиван кањон, дубок и до 1300 м. Зову га Колорадо
Старог Континента. Богатство флоре и фауне....
Изузетно хладно време нас пратило за време рафтинга на Тари. Температура је била око 13 степени, киша. Спремање је кренуло, од опреме добијете ронилачке чизме, ронилачко одело, прслук за спасавање и кацигу. Од кампа "Бријег" до реке Таре иде се џипом скоро до кампа "Граб" одатле се спуштате пешака неких километар до кампа који се налази уз саму реку.
Температура на самој реци је била неких 5-7 степни изузетно хладно. Али добра атмосфера је учинила да се то не осети. Енергија групе је била феноменална изгледало је као да идемо на неку плажу где је температура +35 степени.
Посада чамца чини углавном три веслача, двоје које могу да седе у средини чамца и инструктора рафтинга тзв. " Скипера", који координише чамцем. Вози се кроз најјбезбеднији део реке. Спуст траје неких сат времена, у просеку 18 км. На пола пута се прави пауза код прелепог водопада. Два три пута када се пролази наиђу мало јачи таласи.
Поглед на планине око реке Таре је неописив. Штета што нас време није послужило, сигуран сам да то много лепше изгледа када је сунце и лепше време....
Безбедност на реци Тари је максимална поред опреме, у чамцу имате место тзв. "канапе" где углавите ноге и где нема шансе да испаднете. Како је то изгледало погледајте овде:
После адреналинских ствари ред је био за провод и журке....
NOWHERE EXTREME FESTIVAL....
Негде у дивљни у сред ноћи у палнини из ничега почиње да се чује музика
Четири ноћи, грмело је из кампа "Бријег" са тзв. NEF фестивала. Врхунска музика, 15-ак ДЈ-ева, такмичење њихово. Изабрали смо ДЈ-еве за Еxit фестивал , изабрали смо ко ће да Вас забавља на Кавосу у организацији Пазл групе ако идете са њима, а верујте нећете погрешити. ДЈ Аrcitechta-a можете ове године слушати на Еxit-u. Дечко је сјајан.
У Камп бријегу је био постављен stage. Где смо сваке вечери од 23 часа док нису "пукле зоре" забављали, било је врхунски, МТВ музика, Ђускање све на нивоу. Да ми је неко рекао да се у таквој планинској дивљини која у окружењу нема цивилизацију одржавају такве журке ја небих веровао. Мислим да је ово јединствен феномен на свету да се на планини, на отвореном одржавају врхунске журке. ДЈ-еви су оправдали свако очекивање, направили су врхунску позитивну а пре свега енергичну атмосферу какву ја непамтим. Иде фото извештај...
После пет дана проведенеих на Тари, тачније петог маја у 13h опростили смо се од нашег кампа Бријег и упутили се ка Србији.
Пут нас је водио преко Фоче, Вишеграда, чим смо прошли границу са
Републиком Српском ушли смо на подручје златиборског округа...
У повратку свраћамо на једно место које ме је најјвише одушевило....
Кустинград- Дрвенград
На неких 20-ак км после уласка у Србију, стали смо да посетимо Кустин град, познатији као "Дрвенград".И даље нас је пратила Киша и хладно време..Пешака уз брдо, неких 5 минута хода, стиже се у етмно село "Дрвенград". Улаз је 100 динара за групе а 250 динара појединачне карте
Основано је и изграђено на брду Мећавник по замисли филмског редитеља Емира Кустурице за потребе снимања филма "Живот је Чудо"“. Мећавник надвисује село Мокра Гора и висински је на истом нивоу са железничком станицом Јатаре кроз коју пролази пруга чувена "Шарганска осмица.
У склопу "Дрвенграда налази се ресторан националне кухиње "Лотика" који је фантастичан, где су цене заиста приступачне а услуга на врхунском нивоу., обавезно пробајте златиборску лепињу са златиборским кајмаком и пршутом. Оно што мора да похвалим је изузетан квалитет точеног пива, где скоро нисам пио тако питко пиво. Ево неколико фотки из ресторана "Лотика"
После трочасовног задржавања у Дрвенграду,, преко ибарске магистрале, па преко Београда у раним јутарњим часовима негде иза три после поноћи стигли смо у Нови Сад.
Сутра увече као и увек после путовања у "Лазином телету" сабирали смо утиске са Таре и Рафтинга, као и оне утиске који нису за јавност и које нису написане овде а које су представљале драж и задовољство целог овог путовања и ове авантуре. Можда их некоме испричам...;)
ЗА КРАЈ...
Захвалио би се прво људима из Пазла, (посетите њихов сајт www. puzzlegroup.org) за беспрекорну организацију целог овог путовања. Моја топла препорука да путујете било где са њима, све што је речено и написано у програму пута то је и остварено. Хтео бих да се захвалим свим људима са којима сам био на Тари, са људима са којима сам се упознао и свима онима који су учествовали у целом овом пројекту.
До следеће авантуре која се надам да ће бити врло ускоро,
Пријатељски поздрав.
Нема коментара:
Постави коментар